Cigani lete u Dubai

Rano jutro, sabiramo utiske u jednom od Dubai mallova. Hvala bogu, po celom gradu ima ih pun kofer, ali nama je ovaj, na metro stanici BurJuman, bio pogodan za sve polaske i dolaske jer se nalazi blizu stana naseg Couchsurfing domacina – Radzua.

U Dubai smo stigli wizzom za 70€ (jebigica, ko zna zna:) Let traje 4 i po sata, a onda nam je za dolazak od DWC aerodroma do centra grada otislo jos 1 i po ( voz F55, pa crveni metro), i na kraju nadjosmo naseg hosta.

Radzu, ili Raju, je Indijac koji je pre 26 godina preko rodnog Cenaja i Bombaja dosao u Dubai gde radi za lokalnu banku. Koliko je zanimljiva individua govori da ima preko 100 pozitivnih referenci na Couchsufringu sto kao domacin, sto kao gost, dok u isto vreme vozi prenad***ni C220 AMG (postedecu vas googlanja, auto vredi kao vas stan).

Sa njim smo proveli celo jedno popodne, i zahvaljujuci njemu uspeli smo da vidimo neke od najneverovatnijih arhitektonskih resenja poput Burj al Araba i ostrva Jumeirah (ostrvo u obliku palme), kao i Emirates mall u kome postoji skijaliste(!?). Sve u svemu, veoma kvalitetno provedeno vreme, cak i za osobe poput nas koje ne otkidaju na savremenu arhitekturu.

Osim ovih “obaveznih” i savremenih mesta, nas dvoje smo zeleli da vidimo i neki stariji i manje atraktivni, ali nista manje interesantan Dubai. Preporuke nam je opet dao Radzu te smo se prvo zaputili do Dubai muzeja. 20ak minuta pesacenja od stana pretvorilo se u pakao na 35°c, ali ustekali smo koji evro 🙂 Sve u svemu, nismo zazalili, jer muzej za svega 3 AED nudi sasvim zanimljivu postavku o istoriji Dubai emirata i zivota beduina u ovom podneblju. Ceo kompleks nije velik, pa smo sa nakon 45 minuta zavrsili razgledanje i izasli. Dalje, Radzu nas je uputio da uz pomoc brodica koji kosta 1AED odemo do drugog dela grada, gde se nalaze Trznica zlata i Trznica zacinima. Ne mogu reci da smo bili previse impresionirani, jer smo isti koncept umnogo vecem formatu vec sreli u Istambulu. Nakon sat vremena lutanja uz neizostavne prodavce Luj Viton i Brajtling laznjaka koji vas vuku za rukav, zavrsili smo nas obilazak i crvenom linijom se vratili u BurJuman.

Sve u svemu, dan proveden u Dubaiu je bio dinamican (ne bas 100€ dinamican, koliko kosta viza 🙂 ) a grad je jednom recju – impresivan. Ostaje utisak da vam za posetu ovom gradu treba dosta novca, ali da za isti mozete dobiti i veoma dobar ugodjaj kao i sasvim adekvatnu zabavu. I naravno, bez auta ste u sr**u.

Do Nepala…